Jačanje regionalne solidarnosti uz projekat „Dijalog za budućnost“
Šest organizacija iz Srbije dobilo sredstva za realizaciju projekata prekogranične saradnje
Beograd, 11. jun 2020. g. – Danas je, u okviru regionalnog projekta „Dijalog za budućnost“ (DFF), šest organizacija potpisalo ugovor o finansijskoj podršci za implementiranje prekograničnih projekata koji će doprineti unapređenju društvene kohezije i dijaloga unutar i između Republike Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
„Promovisanje i poštovanje kulturnih različitosti u regionu predstavlja put ka održivoj budućnosti i otvorenom dijalogu, koji nije moguć bez poštovanja drugih. Osnaživanje međusobne solidarnosti i dobrobiti zajednice u celini predstavlja ključnu vrednost i podršku za svako društvo, posebno u kriznim situacijama kao što je pandemija koja je pogodila celi svet. Veća društvena kohezija je ključna kako bi se obezbedilo da „niko ne bude izostavljen“. Podjednako je važna i uloga obrazovanja i kulture u povezivanju mladih i promovisanju njihove uloge u unapređivanju društvene kohezije,“ izjavila je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.
U konkurenciji od 106 projekata pristiglih na javni konkurs, šest iz Srbije je odabrano za finansjsku podršku za njihovu realizaciju:
- MODS sa projektom „Deca kažu…“
- Grupa 484 sa proojektom „Interkulturni dijalog – dijalog za budućnost (ID za budućnost)“
- Beogradski centar za ljudska prava sa projektom „Mreža mladih branitelja/ki ljudskih prava za obrazovanje, rad i stanovanje“
- Krovna organizacija mladih Srbije sa prjektom „Kultura dijaloga“
- Grupa „Hajde da“ sa projektom „Priča o različitosti – Živa biblioteka“
- Udruženje „Nova Iskra Kreativni Hab“ sa projektom „Media Youth Hub: Razvoj digitalne i medijske pismenosti mladih u Bosni i Hercegovini i Srbiji“
Svi projekti će se sprovoditi u saradnji sa organizacijama iz Bosne i Hercegovone i Crne Gore. Organizacije će za realizaciju projekata dobiti finansijska sredstva u iznosu od 190 000 američkih dolara, a svaka organizacija će svoj projekat sufinansirati sa 40 000 dolara. Projektne aktivnosti će biti realizovatne u Zrenjaninu, Kragujevcu, Subotici, Smederevu, Somboru, Vršcu, Novom Pazaru, Vrnjačkoj Banji, Loznici, Vranju i Sremskim Karlovcima.
U ime dobitnika grantova, Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije, zahvalio je na ukazanom poverenju, i rekao da “ukoliko težimo snažnoj socijalnoj koheziji u društvu u kome se prihvata različitost, postoji poverenje u ljude, poverenje u institucije i izražena je solidarnost, potreban nam je dijalog i delovanje za opšte dobro. Neophodno je da u tom dijalogu učestvuju i deca i mladi iz marginalizovanih grupa. Važno je da ih podržimo da se čuje i uvaži njihovo mišljenje i da se buduće politike zasnivaju na onome što oni kažu. Uveren sam da će projekti koji su dobili podršku za „Dijalog za budućnost“ pružiti priliku dečacima i devojčicama da učestvuju u nečemu što ima značaj za celu zajednicu“, istakao je Stefanović.
Izabrani projeki doprineće boljoj društvenoj koheziji, jačanju kapaciteta mladih, boljoj medijskoj i informacijskoj pismenosti, unapređenju dijaloga i delovanja za opšte dobro, unapređenju obrazovnih programa u cilju društvene kohezije, unapređenju rodne ravnopravnosti, promovisanju kulturne raznolikosti i interkulturalnog razumevanja, i zaštiti životne sredine.
Zajednički regionalni program „Dijalog za budućnost“ implementiraju UNDP, UNICEF i UNESCO, uz podršku kancelarija Rezidentnih koordinatorki UN-a u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Republici Srbiji, i uz finansijsku podršku Fonda UN-a za izgradnju mira (PBF).
Povezani članci
Predstavljamo listu filmova i serija koje će vam ulepšati novogodišnje praznike
Praznici su pravo vreme za opuštanje i uživanje u toplini doma, period kada se povlačimo iz sveta
Nov izveštaj otkriva hitne potrebe za promenama zakona i podrškom žrtvama nasilja
Doprinos organizacije Fenomena fokusiran je na član 22 Istanbulske konvencije
A1 Srbija dobitnik SAM nagrade „Kampanja od nacionalnog značaja“
Kampanja „Mreža najvažnijih influensera“ prepoznata kao primer društvene odgovornosti