Džon Malkovič i „Paklena komedija“ oduševili publiku na antičkom nalazištu Feliks Romulijana

Izvedbom muzičkog komada „Paklena komedija“, holivudski glumac Džon Malkovič i orkestar Bečke akademije sa Vroclavskim baroknim orkestrom oduševili su publiku na antičkom nalazištu Feliks Romulijana kod Zaječara.

Malkovič i muzičari su za svoj specifični pozorišni eksperiment nagrađeni ovacijama oko 1.000 posetilaca na prostoru na otvorenom unutar ostataka rimske carske palate iz 3. stoleća. „Paklena komedija“ spojila je Malkovičevu scensku izražajnost u izgovaranju teksta inspirisanog iskustvom serijskog ubice i vrhunsku klasičnu muziku u izvedbi dva orkestra. Bahove, Betovenove, Hajdnove arije su na maestralan način dočaravali orkestri i sopranistkinje Čen Riz i Suzan Lanbajn.

Predstava je izvedena u okviru Zaječarskog kulturnog leta na Feliks Romulijani koji ove godine obeležava desetogodišnji jubilej. „Paklena komedija – ispovest serijskog ubice“ je plod zajedničke ideje reditelja predstave Michale Šturmingera, dirigenta Haselbeka i samog Malkoviča, i govori o Džeku Untervegeru, austrijskom piscu i serijskom ubici, poznatom kao „Ubica iz bečkih šuma“. Unterveger je 1976. osuđen na zatvorsku kaznu za ubistvo osamnaestogodišnje Margret Šafer, a potom je u zatvoru otkrio dar za pisanje i autobiografskim romanom „Čistilište ili izlet u zatvor – Izveštaj krivca“ stekao slavu.

Izvođenje „Paklene komedije“ deo je evropske turneje a glavni pokrovitelj događaja bio je grad Zaječar. Podršku u realizaciji predstave pružio je projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ koji finansiraju Evropska unija i Vlada Savezne Republike Nemačke, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, kao i Eliskir Fondacija, kompanije Zepter i UNIQA osiguranje, a organizatori su zajedno ArtLInk festival, Pozorište Zaječar i Narodni muzej u Zaječaru.

Zajednički poduhvat u organizaciji Paklene komedije ima za cilj da se promoviše kulturno nasleđe u Srbiji, kao što je rimska carska palata Feliks Romulijana, koja se kao jedino arheološko nalazište nalazi na UNESCO-voj listi Svetske kulturne baštine.