Da li su brendovi spremni za „techruptor-e”? Nove generacije menjaju način funkcionisanja tehnološke industrije

Tehnološka indutrija nalazi na prekretnici kada je u pitanju odnos brendova prema ličnim podacima i korisnicima, sugerišu rezultati istraživanja o stavu korisnika prema tehnologiji koje je nedavno sprovela globalna komunikacijska mreža Ketchum.

 

Najznačajniji zaključak istraživanja jeste prisustvo nove generacije potrošača – tzv. „techruptors” – koja će poremetiti status quo, promeniti pravila igre u tehnološkoj industriji i diktirati način na koji će se tehnološki brendovi ponašati na tržištu u skorijoj budućnosti.

Kao digital natives, odnosno generacija koji je odrasla okružena digitalnim tehnologijama i internetom, oni već danas predstavljaju najveće kritičare tehnološke industrije. Zahtevaju odgovoran odnos kompanija prema njihovoj privatnosti, i to pre svega u pogledu prikupljanja, obrade i upotrebe ličnih podataka.

 

 

„Podaci dobijeni istraživanjem sugerišu da su tehnološki brendovi u najvećem riziku kada svoje fanove – ‘tehnofile’ uzimaju zdravo za gotovo”, kaže Teodora Orestijević, Community Manager u agenciji Olaf&McAteer koja je ekskluzivni partner Ketchum-a u Srbiji. “Korisnici koji su tehnološki najnapredniji su istovremeno i najzahtevniji kada se radi o poštovanju privatnosti, bezbednosti i zaštite, pa se lako može desiti da se najlojalniji fanovi tech brendova pretvore u njihove najveće kritičare.”

 

Pored ovoga, istraživanje je dalo uvid i u nekoliko interesantnih dihotomnih trendova kada je u pitanju odnos „prosečnih” korisnika prema tehnologiji:

 

• Rado kupuju online, ali imaju vrlo malo poverenja u postupanje prodavaca s njihovim podacima. Oko 84% ispitanika je izjavilo da im tehnologija olakšava kupovinu, a 48% da gotovo sve što kupe naručuju online. Ipak, samo 8% tvrdi da veruje prodavcima pri obradi i upotrebi ličnih podataka, dok njih 37% ne veruje kompanijama iz bilo koje industrije kada su lični podaci u pitanju.

 

• Manjak poverenja u odnos kompanija prema ličnim podacima, ali bez ideje kako na to uticati. Iako je 78% učesnika izrazilo nelagodu prema postupanju kompanija sa podacima korisnika, više od polovine (54%) priznaje da se slaže sa uslovima privatnosti (najčešće) bez ikakvog prethodnog čitanja.

 

• Tehnologija unapređuje odnos roditelja sa decom, ali isto tako predstavlja pretnju. Skoro 55% ispitanika reklo je da kvalitetnije provodi vreme sa decom zahvaljujući tehnologiji. Međutim, uprkos onome što bi se moglo zaključiti na društvenim mrežama, 73% populacije vodi računa o deljenju porodičnih momenata kroz mobilne aplikacije. Uz to, 85% roditelja zabrinuto je za sigurnost svoje dece, a njih 76% brine o tome na koji način će razvoj tehnologije uticati na privatnost i identitet njihove dece.

 

 

• Tehnologija je uzrok gubitka poslova, ali i kreator novih. Čak 82% ispitanih smatra da će tehnologija određene industrije učiniti suvišnim, ali njih 74% takođe veruje da će ona dovesti i do stvaranja novih zanimanja.

 

• Prijatelji i porodica su tako blizu, a tako daleko. Preko 80% ispitanih korisnika potvrdilo je da zahvaljujući tehnologiji kvalitetnije održavaju odnose sa udaljenim prijateljima i članovima porodice, a 59% da im tehnologija omogućava da imaju više vremena za svoje prijatelje. Pa ipak, 58% kaže da je teže pridobiti pažnju prijatelja i porodice dok provode vreme zajedno jer je ona često usmerena na telefone, gedžete i druge uređaje.

 

 

• Žele više regulative, ali ne veruju institucijama. Da je neophodno još jače regulisati privatnost podataka tvrdi 85% ispitanika, ali samo njih 20% kaže da ima poverenja u institucije kada je u pitanju zaštita digitalne privatnosti.

 

• Ne mogu da žive bez tehnologije, ali bi voleli da je manje prisutna. Iako 62% anketiranih osoba tvrdi da im je tehnologija neprocenjiva u svakodnevnom životu, 49% kaže da bi volelo da su rođeni u vremenu kada je bila manje prisutna.

 

Šta nam sve ovo govori?

 

Teodora Orestijević to ovako objašnjava:

 

„Ovi naizgled paradoksalni stavovi uopšte ne treba da nas čude. Korisnici, naročito oni koje je vrtoglav napredak tehnologije zadesio u nešto kasnijem životnom dobu, još uvek pokušavaju da se snađu i ‘plivaju’ u jednom novom, neverovatno kompleksnom i konstantno promenljivom sistemu. Oni koji su uspeli da se prilagode i iskoriste njen potencijal najbolje osećaju benefite ‘digitalne revolucije’, ali isto tako počinju da uviđaju i moguće opasnosti i osećaju nelagodu kada osete da gube kontrolu. Zato i jeste logično da upravo digital natives postaju najveći (i dodala bih, najbolji) kritičari tehnologije.”

 

Međutim, generalni zaključak ostaje – inovacije su potreban, ali sve manje i dovoljan uslov za zadržavanje naklonosti ciljne publike. Brendovi će morati da primete da se približavaju prelomnoj tački kada je u pitanju korisničko iskustvo, i da počnu strateški da razmišljaju o tome koje korake preduzeti kako bi osvojili i sačuvali društveno odobrenje na sve zahtevnijem tržištu.