Erste Grupa: Snažan operativni rezultat u prvom kvartalu

• Povećana dobit u odnosu na isti period prošle godine, na bazi višeg neto prihoda od naknada i provizija (+9,5%) i neto prihoda od kamata (+1,1%)
• Niži neto rezultat usled viših poreza na bankarsko poslovanje i povećanja po osnovu kolektivnog ugovora
• Obimi kredita i depozita porasli za +0,9%, odnosno +1,9% od početka godine
• Troškovi rizika (-9,9% na godišnjem nivou) opali usled poboljšanja kvaliteta aktive

Erste Group Bank AG je ostvarila dobre operativne rezultate u osnovnom poslovanju u prvom kvartalu 2025. godine. Neto prihod od kamata je zabeležio blagi porast u odnosu na isti period prethodne godine za 1,1% na 1,87 milijardi evra (Q1 2024: 1,85 milijardi evra), dok je neto prihod od naknada i provizija porastao za čak 9,5% na 780 miliona evra (Q1 2024: 712 miliona evra). Rast prihoda od naknada posebno je bio podstaknut većom tražnjom za proizvodima sa tržišta kapitala i platnim transakcijama. Operativni prihodi porasli su u odnosu na isti period prethodne godine za 0,5% na 2,80 milijardi evra (Q1 2024: 2,79 milijardi evra), iako je kvartal u prethodnoj godini bio podržan jednokratnim efektima. Operativni rezultat je opao u prvom kvartalu 2025. za 3,2% na 1,46 milijardi evra (Q1 2024: 1,51 milijarda evra). Pad je bio pretežno posledica rasta rashoda za zaposlene, usled povećanja po osnovu kolektivnog ugovora, kao i većih IT troškova. Troškovi rizika su opali i u odnosu na isti kvartal prethodne godine i u odnosu na prethodni kvartal i iznosili su 85 miliona evra (Q1 2024: 95 miliona evra), pre svega zahvaljujući boljim rezultatima u poslovanju u Austriji, uz smanjen broj slučajeva neispunjavanja obaveza u prvom kvartalu 2025. godine. Porezi na bankarsko poslovanje porasli su za 41% na 121 milion evra u odnosu na isti kvartal prethodne godine (Q1 2024: 86 miliona evra). Neto rezultat se stoga smanjio na 743 miliona evra, što predstavlja pad od 5,1% u odnosu na isti period prethodne godine (Q1 2024: 783 miliona evra). Obim kredita na kraju prvog kvartala 2025. iznosio je 220,1 milijardu evra, što predstavlja povećanje od 0,9% u odnosu na početak godine, pretežno zbog rasta kreditne aktivnosti u Češkoj Republici i Hrvatskoj. U odnosu na isti period prethodne godine, obim kredita porastao je za 5,8%, prvi put od drugog kvartala 2023. godine premašivši prag od 5%. Obim depozita takođe je porastao za 1,9% u odnosu na prethodni kvartal, na 246,1 milijardu EUR, što predstavlja rast od 4,6% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET1, pro forma) iznosi 16,2%, zahvaljujući snažnim operativnim rezultatima i pozitivnim efektima primene Bazela IV. Time je značajno premašen cilj Erste Grupe od 14%.

„U ovakvim vremenima, pouzdanost je važna, što potvrđuju naši rezultati. Uspeli smo da dodatno poboljšamo rezultate i održimo niske troškove rizika. Istovremeno, ostvarili smo rast i u obimu kredita i u obimu depozita i ostali pouzdan partner svojim klijentima. Takođe smo dodatno ojačali poziciju kapitala, što nam omogućava da uspešno odgovorimo na izazove dinamičnog tržišnog okruženja, kao i da maksimalno iskoristimo pružene prilike”, izjavio je Peter Bosek, predsednik Izvršnog odbora Erste Grupe.

„Ostvarili smo dobre operativne rezultate u prvom kvartalu, uprkos volatilnosti i neizvesnostima u globalnom ekonomskom sistemu. Ova snažna osnova nam omogućava da zadržimo prognozu za celu 2025. godinu, pa čak i blago povećamo očekivanja u pogledu rasta prihoda od naknada”, istakao je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.

*****

Finansijski rezultati od januara do marta 2025. porede se sa finansijskim rezultatima od januara do marta 2024. godine, a pozicije bilansa stanja na dan 31. marta 2025. sa pozicijama na dan 31. decembra 2024. godine.

Rast prihoda od naknada na svim ključnim tržištima

Neto prihod od kamata porastao je na 1.872 miliona EUR (+1,1%; 1.852 miliona EUR), najviše u Rumuniji, Češkoj Republici i Slovačkoj, zahvaljujući nižim rashodima od kamata na depozite klijenata. Neto prihod od naknada i provizija povećao se na 780 miliona EUR (+9,5%; 712 miliona EUR). Rast je zabeležen na svim ključnim tržištima, posebno u uslugama platnog prometa i upravljanju sredstvima. Neto rezultat trgovanja opao je na 47 miliona EUR (106 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha povećana je na 50 miliona EUR (33 miliona EUR). Kretanje ovih dveju stavki uglavnom je bilo posledica efekata valuacije. Operativni prihodi blago su porasli na 2.802 miliona EUR (+0,5%; 2.788 miliona EUR).

Operativni rezultat opao za 3,2% usled viših rashoda za zaposlene

Opšti administrativni rashodi porasli su na 1.345 miliona EUR (+4,8%; 1.283 miliona EUR). Rashodi za zaposlene povećali su se na 794 miliona EUR (+6,4%; 746 miliona EUR), usled povećanja plata po kolektivnim ugovorima. Ostali administrativni rashodi porasli su na 414 miliona EUR (+3,1%; 402 miliona EUR). Dok su uplate u programe osiguranja depozita uključene u ostale administrativne rashode – uglavnom već unapred proknjižene za celu 2025. godinu – opale na 54 miliona EUR (76 miliona EUR), rashodi za IT su porasli na 166 miliona EUR (143 miliona EUR). Amortizacija i depresijacija iznosile su 136 miliona EUR (+1,1%; 134 miliona EUR). Generalno gledano,  operativni rezultat je opao na 1.458 miliona EUR (-3,2%; 1.505 miliona EUR), dok je koeficijent troškova i prihoda iznosio 48,0% (46,0%).

Koeficijent problematičnih kredita blago smanjen na 2,5%, dok je koeficijent pokrivenosti problematičnih kredita porastao

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su -85 miliona EUR ili 15 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima (-95 miliona EUR ili 18 baznih poena). Izdvajanja za rezervisanja po kreditima i potraživanjima uglavnom su zabeležena u Austriji. Pozitivni doprinosi došli su od naplate već otpisanih kredita, takođe pretežno u Austriji. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima poboljšao se na 2,5% (2,6%), dok se koeficijent pokrivenosti problematičnih kredita (isključujući sredstva obezbeđenja) povećao na 74,6% (72,5%).

Neto dobit niža za 5,1% u odnosu na isti period prethodne godine usled znatno viših poreza na bankarsko poslovanje

Ostali operativni rezultat iznosio je -184 miliona EUR (-123 miliona EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka, koji su već uključeni u ovu stavku za celu 2025. godinu, opali su na 15 miliona EUR (27 miliona EUR). Međutim, porezi na bankarsko poslovanje, koji se trenutno plaćaju na četiri ključna tržišta, zabeležili su porast. Oni iznose 121 milion EUR (86 miliona EUR) i utiču na ostali operativni rezultat: od toga, 78 miliona EUR (67 miliona EUR) naplaćeno je u Mađarskoj. U Austriji, porez na bankarsko poslovanje privremeno se povećao i iznosio je 34 miliona EUR (10 miliona EUR), dok je u Rumuniji iznosio 10 miliona EUR (9 miliona EUR). Porez na bankarsko poslovanje u Slovačkoj od 15 miliona EUR (21 milion EUR) proknjižen je direktno na stavci poreza na dobit.

Porezi na dobit su iznosili 242 miliona EUR (257 miliona EUR). Deo dobiti koji pripada manjinskim udelima opao je na 197 miliona EUR (244 miliona EUR), što je posledica smanjene profitabilnosti štednih banaka. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća iznosio je 743 miliona EUR (783 miliona EUR).

Rast obima i kredita i depozita

Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 29,1 milijardu EUR (28,1 milijarda EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), osnovni akcijski kapital (CET1, fazno) iznosio je 24,0 milijarde EUR (24,0 milijarde EUR), a ukupna sopstvena sredstva 31,4 milijarde EUR (30,9 milijardi EUR). Periodična dobit za prvi kvartal nije uključena u ove rezultate. Ukupan rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, fazno) smanjen je na 151,6 milijardi EUR (157,2 milijarde EUR). Koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET1, fazno) iznosio je 15,9% (15,3%), a koeficijent ukupnog kapitala 20,7% (19,7%).

Bilansna suma povećala se na 358,0 milijardi EUR (+1,2%; 353,7 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda opala su na 23,9 milijardi EUR (25,1 milijarda EUR); krediti i potraživanja odobreni bankama smanjeni su na 26,8 milijardi EUR (27,0 milijardi EUR). Od početka godine, sredstva i krediti odobreni klijentima porasli su na 220,1 milijardu EUR (+0,9%; 218,1 milijarda EUR). Na strani pasive, depoziti banaka opali su na 16,6 milijardi EUR (21,3 milijarde EUR). Depoziti klijenata porasli su – najviše u Češkoj Republici i Austriji – na 246,1 milijardu EUR (+1,9%; 241,7 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 89,4% (90,2%).

Prognoza za 2025. godinu

Cilj Erste Grupe za 2025. godinu jeste ostvarenje prinosa na materijalni kapital (ROTE) od oko 15%. Ova ambicija zasniva se na sledećim ključnim pretpostavkama. Prvo, makroekonomsko okruženje, prvenstveno mereno realnim rastom BDP-a, u sedam ključnih tržišta Erste Grupe ostaje stabilno i u proseku se umereno poboljšava u odnosu na 2024. godinu. Iako su prognoze rasta BDP-a blago revidirane naniže, Erste Grupa očekuje snažan rast kredita od oko 5% u 2025. godini, podstaknut rastom u segmentu stanovništva, kao i u korporativnom poslovanju. Drugo, očekuje se da operativni rezultat ostane uglavnom stabilan u odnosu na 2024. godinu, pri čemu se očekuje da neto prihod od kamata ostane na istom nivou kao prethodne godine, prihod od naknada i provizija poraste za preko 5% (poboljšanje u odnosu na prethodnu procenu od oko 5%, zasnovano na rezultatima iz prvog kvartala), neto prihod od trgovanja po fer vrednosti ostane na sličnom nivou kao u 2024, a operativni troškovi porastu za oko 5%. Shodno tome, očekuje se da koeficijent troškova i prihoda bude ispod 50%. Treće, troškovi rizika se blago povećavaju na oko 25 baznih poena prosečnog portfolija kredita klijentima u odnosu na nivoe iz 2024. godine, jer kvalitet aktive ostaje visok u zemljama Centralne i Istočne Evrope, uz blago pogoršanje u Austriji. Dodatno, očekuje se povećanje regulatornih troškova, koji obuhvataju doprinose fondovima za osiguranje depozita i za rešavanje kriza, bankarske dažbine kao što su porezi na finansijske transakcije i vanredni porezi na profit u sektoru, kao i troškove supervizije, usled najavljenog povećanja poreza na bankarsko poslovanje u Austriji.

U skladu s projekcijama snažnih profita, očekuje se da se CET1 kapitalna adekvatnost poveća u 2025. godini, čime se otvara prostor za veći povrat kapitala akcionarima i/ili fleksibilnost za spajanja i akvizicije. Prilagođena neto dobit za 2024. godinu (nakon odbitka dividendi za AT1 instrumente) omogućava Erste Grupi da predloži redovnu dividendu u iznosu od 3,00 evra po akciji, kao i sprovođenje trećeg otkupa akcija u iznosu od 700 miliona evra, uz uslov odobrenja regulatora.