OUR BLOG

21 сеп 2017

Kako do novca za pokretanje i razvijanje biznisa i zašto su preduzetnicima neophodni nebankarski izvori finansiranja?

Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama korak je ka stvaranju uslova za brži ekonomski razvoj Srbije. Kampanja pod sloganom „Investicije za rast“ USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP), ovog puta u saradnji sa SMART kolektivom i preduzećem „Daj daj“ u potrazi je za odgovorima na pitanja:

Srbiji nedostaju finansijske institucije zainteresovane za finansiranje novih mikro i malih preduzeća, ili investiranje pretežno u ovaj sektor. Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja.

Razlog za ovo jeste upravo nepostojanje alternativnih izvora finansiranja, što se ogleda u činjenici da komercijalne banke predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Te banke nisu prvenstveno orijentisane ka malim i srednjim preduzećima i njihovi poslovni modeli ne obuhvataju vrste finansiranja koje su potrebne Srbiji, i to naročito ne u obimu dovoljnom da se pokrene razvoj privrede u celini.

„Kao 90% preduzetnika u Srbiji, i mi smo svoju start-up kompaniju pokrenule isključivo od novca koji smo same imale, dakle iz porodične ušteđevine. Nakon početnog uspeha suočile smo se sa tim da nam za dalji razvoj trebaju dodatna sredstva, a da nemamo kome da se obratimo i od koga da ih pozajmimo.“ – tvrdi Sonja Dakić iz preduzeća „Daj Daj“.

Suočene sa ovim izazovom Sonja i Violeta, suvlasnice kompanije „Daj Daj“ shvatile su da im je za opstanak, ali i dalji razvoj neophodan dodatni novac za investiranje, informacije i znanje koje u tom trenutku nisu imale.

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68% ispitanika iskazalo da ne pozajmljuje novac. Dodatno,  zabrinjava činjenica da 87 odsto ukupnog finansiranja privrednih subjekata u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava.

Ovi podaci ukazuju da finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a anketa je pokazala i da je velikom delu privrede teško da ispuni kriterijume koji idu uz bankarske pozajmice.“ – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, i dodala:

„Imajući to u vidu, za uspeh MMSP i brži ekonomski razvoj Srbije neophodno je pre svega omogućiti ulazak institucija koje nisu komercijalne banke na finansijsko tržište, i to kroz donošenje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama. Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.

Takođe, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, kao još jednog od važnih izvora finansiranja, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine, i slično. Kroz ova zakonska rešenja otvorila bi se čitava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih ka MMSP sektoru, što bi imalo ogroman uticaj na dalji privredni razvoj Srbije.“

Kako bi javnosti predstavio sve prednosti donošenja pomenuta dva zakona, te skrenuo pažnju na nužnost postojanja alternativnih, nebankarskih izvora finansiranja u koje spadaju mikrokreditne institucije, „crowd-funding“ finansiranje, preduzetnički (tzv. „venture“) kapital, kreditne unije i dr, USAID BEP – Projekat za bolje uslove poslovanja, pokrenuo je kampanju “Investicije za rast“.

U okviru ove kampanje USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa SMART kolektivom, organizovao je posetu uspešnim socijalnim preduzetnicama i proizvođačima platnenih pelena od bambusa, kompaniji „Daj Daj“. Socijalni karakter ovog preduzeća ogleda se u tome što u proizvodnji rade žene koje imaju više od 50 godina i koje pripadaju grupi teško zapošljivih žena koje su radile u tekstilnoj industriji, a od kojih nijedna još uvek nema uslova za penziju.

Cilj posete, kojoj je pored predstavnika medija prisustvovala i grupa socijalnih preduzetnika, bio je razmena dosadašnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, te samim tim obezbedi izbor i pristup povoljnim izvorima finansiranja za MMSP.

„Danas naša kompanija posluje stabilno. Planovi za naredni period su ambiciozni: proširenje proizvodnje i izvoz u zemlje regiona i EU. Za ove planove biće nam, naravno, potrebna dodatna investicija. Naše kolege u zemljama u okruženju i EU imaju čitav spektar izbora, koji osim bankarskih kredita uključuju mikrofinansijske institucije, kreditne unije, različite fondove, crowdfunding i dr. Ove institucije osim finansijskih sredstava pružaju i druge usluge: savetovanje i praćenje kompanije u određenom periodu što obezbeđuje pametno i sigurno upravljanje pozajmljenim sredstvima. A, to je za male preduzetnike kao što smo mi, veoma važno.“ – istakla je Sonja Dakić, i zaključila:

„Kredit koji smo mi imali sreće da dobijemo godinu dana nakon što smo počeli sa poslom izuzetak je na našem tržištu. Drugi start-upovi ili mikro, mala i srednja preduzeća nemaju tu mogućnost. Zato je važno da postoji mnogo više izbora za nas preduzetnike, te da u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima možemo da biramo.“

„Socijalno preduzetništvo podjednako je važno za ekonomski razvoj, kao i za suočavanje sa različitim društvenim izazovima kao što su siromaštvo, socijalna isključenost, ravnopravnost i sl. Na žalost, kao i većina drugih preduzetnika, i socijalni preduzetnici se suočavaju sa problemima i preprekama koje im onemogućavaju da dalje razvijaju svoje poslovanje. Zato je neophodno da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje preduzeća postanu raznovrsnije i dostupnije.

Na kraju krajeva, svaka investicija u socijalno preduzeće se vraća ne samo kroz finansijske indikatore, nego i kroz direktan pozitivan uticaj na društvo i lokalnu zajednicu u kojoj ovakvo preduzeće posluje.“ – istakao je tokom posete Neven Marinović, direktor Smart kolektiva.

 

Korisna statistika

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji već čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. U državama poput Mađarske, Hrvatske i Češke ova preduzeća stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a čime značajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju.

O velikom značaju koji ima omogućavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.

srdjan

Write a Reply or Comment